ПРЕДСЕДНИШТВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ МУЗИЧКИХ ШКОЛА ГОСТИ СРБИЈЕ

Од 15-18. октобра Заједница музичких и балетских школа Србије била је домаћин и организатор Годишњег митинга, председништвa ЕМУ – European Music Schools Union.
Директор Музичке школе „Коста Манојловић“, Мила Лацковић, која је и председник председништва Заједнице музичких и балетских школа Србије, а самим тим и члан Скупштине ЕМУ, са осталим члановима председништва примила је госте у простору Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду, школи која ове године прославља 100 година постојања, што је био повод да се митинг одржи у Новом Саду.
Заједница музичких и балетских школа Србије је члан ЕМУ од 2005. године. Европска асоцијација музичких школа, захваљујући великом броју активности које наша асоцијација ради, учинила је част Заједници Србије да организује ову манифестацију, после само четири године чланства.


…. „Стојте, галије царске! Нек мртвима се пошта макар несвесно ода” …
Милутин Бојић

Крф – Земун, септембар 2009. год

Одлуком Владе Републике Србије  23. и 24. септембар су назначени као  датуми званичног обележавања  пробоја Солунског фронта и  завршетка I светског рата. Ове године свечаној церемонији је присуствовао амбасадор Републике Србије у Грчкој, господин Драган Жупањевац, градоначелник Крфа, господин Сотирос Микалеф као и представници Министарства одбране Републике Србије, Министарства унутрашњих послова Републике Србије и 		потомци ратника од 1914-1918. год. Као и претходне године у овој манифестацији су  учествовали  и ученици  Музичке школе “Коста Манојловић”.
Док су се са бродова у “Плаву гробницу” спуштали венци у име председника републике Бориса Тадића, министра одбране Драгана Шутановца и других, хор ученика отпевао је песме „Креће се лађа Француска“ и „Тамо далеко“. Шум мора, крештање галебова, сирене бродова и тужне песме подсетиле су све на 3.500 хиљаде младих Срба чија су
 беживотна тела бачена у дубине Јонског мора. Својим наступом ученици су увеличали полагање венаца код споменика Дринске дивизије и код споменика Јанису Јанулису, племенитом Крфљанину који је поклонио део  имања за вечни починак  српских војника.
У току овог студијског путовања ученици школе су обишли Охрид, Метеоре - чудесне манастире на каменим литицама, као и знаменитости  Солуна - Српско војничко гробље на Зејтинлику и цркву Светог Димитрија.		 Na Krfu. Septembar 2009.

Studijsko putovanje povodom obeležavanja 200 godina od smrti kompozitora Jozefa Hajdna (1732-1809)
        "Non omnis moriar" (Ne umiru svi)
                -natpis na prvom Hajdnovom nadgrobnom spomeniku
                                                                            

Krajem avgusta, grupa učenika i profesora muzičkih škola "K. Manojlović" iz Zemuna, "M. Vukdragović" iz Šapca i "D. Jenko" iz Beograda pošla je Hajdnovim stopama, na putovanje od Budimpešte, preko dvoraca u Madjarskoj i Ajzenštatu gde je veliki kompozitor radio, pa sve do Beča. Prva stanica je bila Budimpešta, prestonica Mađarske, grad koji leži na obe obale Dunava, spajanjem Budima i Obude na desnoj obali, i Pešte na levoj obali Dunava. Najpre smo prošetali Trgom heroja i videli impozantan Milenijumski spomenik, da bismo se kasnije popeli na vidikovac sa koga se pruža veličanstveni pogled na grad spojen sa nekoliko mostova. Večernji obilazak podrazumevao je krstarenje Dunavom, doživljaj koji se pamti. Sutradan, došli smo u Sent-Andreju, grad koji se nalazi 20 km severozapadno od Budimpešte, koji je tokom 16. veka postao centar Srba u Mađarskoj. Danas je Sent-Andreja gradić prijatne atmosfere sa kaldrmisanim uličicama, baroknom arhitekturom, i crkvama svih veroispovesti. Sedište je Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Tog dana kasnije, proveli smo slobodno popodne u Budimpešti, obilazeći centar grada. Imali smo prilike da vidimo zgradu Budimpeštanske opere i Muzičke akademije "Franc List". Jedna od zanimljivosti je da smo u jednom od otmenih budimpeštanskih lokala imali prilike da se upoznamo sa poznatim madjarskim umetnikom, violinistom Robertom Lakatošem, koji nam je svirao srpsku muziku. Sledeći dan, obišli smo letnjikovac porodice Esterhazi u gradu koji se zove Fertőd, blizu Nežiderskog jezera, gde je Hajdn živeo i radio od 1766-1790, komponujući za orkestar kneza Nikolausa Esterhazija.
Dvorac je jedan od najlepših imanja Esterhazijevih, i često ga zovu "mađarski Versaj". Ima 126 prostorija, a jedna od najlepših je "Soba za bankete". Obilazak smo završili degustiranjem čuvene "Esterhazy" torte. Posle odmora u gradiću Šopronu, put smo nastavili do banje Mošonmadjarovar, gde smo prenoćili. Sledeći dan smo otišli u Rorau, rodno mesto Jozefa Hajdna, koji se nalazi u austrijskoj pokrajini Burgenland. Jedna slatka kućica otkrila nam je kako je živeo mali Jozef i njegov brat, Mihael Hajdn. Kuća ima nekoliko prostorija, a najzanimljivija je ona gde se nalaze originalni Hajdnovi rukopisi čuvani u vitrinama. U dvorištu kuće se nalazi njegova bista. Hajdn je iz ove kuće otišao sa svega 6 godina u Hajnburg, da bi se muzički obrazovao. Priču o Hajdnu nastavili smo u dvorcu Esterhazijevih u Ajzenštatu, gde je Hajdn nedugo radio. "Hajdn i Ajzenštat idu zajedno kao Mocart i Salcburg" - kaže guverner provincije Burgenland. Program proslavljanja Hajdnove godišnjice počeo je 31. maja, na Hajdnov rođendan, i trajaće do kraja 2009. godine. U okviru programa je i multimedijalna izložba "Fenomen Haydn", koja predstavlja u 18 prostorija izvanredno stvaranje Hajdna. Obišli smo takođe i izložbu instrumenata Hajdnovog orkestra i uniformi članova orkestra, zatim veliku prostoriju sa njegovim celokupnim štampanim opusom, vinski podrum Esterhazijevih, i dvoranu "Hajdn", jednu od najboljih koncertnih dvorana Evrope, sa prelepim freskama na plafonu, sagrađenu pre 340 godina.
Dalje, put nas vodi u Beč, poslednje odredište našeg putovanja. Beč važi za svetski glavni grad muzike, jer su u njemu živeli i stvarali najznačajniji kompozitori na polju klasične muzike: Mocart, Hajdn, Betoven (bečka škola); Šubert, List, Štraus, Maler i pripadnici Druge bečke škole 20. veka (Šenberg, Vebern, Berg). Videli smo velelepne gradjevine kao što su: Muzej istorije umetnosti i Prirodnjački muzej - dva gotovo identična zdanja, Hofbrun, Bečki parlament, i katedrala Sv. Stefana u kojoj je Hajdn kao dečak pevao u crkvenom horu. Svakako jedna od najznačajnijih je zgrada Bečke državne opere, jedna od najboljih operskih kuća na svetu. Prošetali smo čuvenim ulicama Graben Starasse i Karntner Strasse, videli spomenike velikanima koji su stvarali u ovom gradu: Mocartu, Geteu...I za kraj posetili smo Hundertwasser House, zgradu koja nimalo ne odgovara uobičajenom poimanju arhitekture, već predstavlja jedno od najkreativnijih i najoriginalnijih dela moderne arhitekture na svetu.
Ovo putovanje je za nas muzičare bilo veoma značajno i vredno jer smo imali priliku da sasvim upoznamo genijalnu ličnost i put Jozefa Hajdna kroz neposredan dodir sa njegovom umetnošću.
Jovana Dobrijević, učenica IV sr.

U rodnom mestu Koste Manojlovića

Krnjevo, oktobar 2009. godine

Na jednodnevnom izletu u petak, 9. oktobra naši učenici i profesori obišli su Krnjevo – rodno mesto Koste Manojlovića*. Ispred Doma kulture gde se nalazi i bista Koste Manojlovića, ljubazni domaćini su nam priredili topao i srdačan doček. Položili smo cveće na spomenik Kosti Manojloviću i posetu Krnjevu završili obilaskom najstarije srpske škole (osnovana daleke 1779. godine) i crkve posvećene sv. Georgiju. Crkva se nalazi u romantičnoj kotlini, na brdovitom i šumovitom mestu zvanom Divostin. Sagrađena od drveta, ona je naša najstarija i najznamenitija crkva brvnara.
Put smo nastavili dalje prema Viminacijumu, starom rimskom utvrđenju koje je po mnogo čemu jedinstveno u ovom delu Evrope. Posebno je impresivan Mauzolej u kome se na pet metara ispod zemlje nalaze očuvane freske izuzetne lepote. Pronađene su i zanatske radionice, peći za pečenje opeke, terme (koje su bile glavno sastajalište Rimljana), parno kupatilo, šest bazena (ponegde se naziru i oslikani zidovi sa cvetnim i životinjskm motivima), a pronađene su i svetiljke koje su služile za noćno kupanje...
Puni utisaka odlazimo u Smederevo, obilazimo tvrđavu, odmaramo se i onda nazad za Beograd. Sadržajan dan, pun raznolikosti i uzbuđenja.

* Kompozitor, etnomuzikolog, horski dirigent, muzički pisac i pedagog Kosta Manojlović rođen je 1890. godine u Krnjevu. 1910. je maturirao na Bogosloviji „Sveti Sava“ u Beogradu. Bio je učenik Stevana Mokranjca u Srpskoj muzičkoj školi, a muzičke studije završio je u Oksfordu. Na Krfu je obrazovao vojnički hor. Posle prvog svetskog rata bio je horovođa Prvog beogradskog pevačkog društva, a njegovim zalaganjem osnovana je Muzička akademija (danas Fakultet muzičke umetnosti) u Beogradu, gde je radio kao profesor i bio njen prvi rektor. Napisao je spomenicu Stevanu Mokranjcu, komponovao je cikluse horova koji su u velikom broju inspirisani narodnim melosom (Žalne pesme, Pesme zemlje Raške, Pesme zemlje Skenderbegove...). Umro je pre tačno 60 godina (1949) u Beogradu.